Laboratorija za paleoekološku rekonstrukciju (LAPER)

Laboratorija za paleoekološku rekonstrukciju (LAPER) osnovana je početkom 2009. godine. Osnivači i saradnici LAPER-a su okupljeni oko zajedničke ideje o analizi većeg broja bioloških i biohemijskih pokazatelja, kao biomarkera u rekonstrukciji životne sredine i klimatskih uslova u prošlosti. Svrha formiranja Laboratorije za paleoekološku rekonstrukciju je bolja organizacija dosadašnjeg rada pojedinaca i grupa na našem Fakultetu u okviru ove oblasti; aktivnije povezivanje sa srodnim institucijama u zemlji i svetu; proširenje aktivnosti i delatnosti u skladu sa naučno-istraživačkim, finansijskim i drugim interesima, kao i strategijom razvoja Prirodno-matematičkog fakulteta.

 

Glavne teme istraživanja:

 

1.      Postavljanje nove teorije o nastanku lesnih sedimenata u semi-aridnim regionima - BLOCDUST model

Uprkos širokom rasprostranjenju lesnih sedimenata, njihov način nastaka još uvek nije u potpunosti razjašnjen i nijedan model njihovog nastanka još uvek nije u potpunosti prihvaćen. Kombinacijom terenskih i laboratorijskih istraživanja, ustanovljena je značajna uloga bioloških lesnih pokorica u formiranju lesa i na osnovu toga postavljena i publikovana hipoteza o biogenom nastanku lesa (BLOCDUST model) koja značajno menja dosadašnje fundamentalne stavove o njegovom čistom eolskom poreklu.


2.     Paleoklimatska rekonstrukcija

 

Razumevanje klimatskih promena i ekoloških procesa koji su se dogodili na Zemlji podrazumevaju i istraživanja terestričnih depozita. U tu svrhu, lesni sedimenti predstavljaju jedinstvene terestrične arhive. Oni se smatraju najdetaljnijim i kontinuiranim arhivima prošlih klimatskih dešavanja na kopnu, koji dosežu do 35 miliona godina u prošlost. Primenom brojnih bioloških, paleontoloških, geohemijskih i biohemijskih istraživanja, kao i ekoloških i geofizičkih metoda, nastojimo da objasnimo promene životne sredine i klime koje su se dogodile u mlađoj prošlosti Zemlje i razumemo procese koji su doveli do tih promena.


3.      Biomarkeri cijanobakterija

 

Analize sekundarnih metabolita cijanobakterija u svrhu njihovog korišćenja kao biomarkera u lesnim sedimentima doprinosi sagledavanju novih aspekata u paleoklimatskoj rekonstrukciji kojima se otvara potpuno novo polje istraživanja. Aktuelna istraživanja laboratorije se odnose na analize produkcije i stabilnosti sekundarnih metabolita cijanobakterija iz bioloških lesnih pokorica i NSCCC i na prisustvo ovih jedinjenja u uzorcima lesa različite starosti.


4.      Rekultivacija

 

U cilju rešavanja jednog od najvećih problema današnjice, problema dezertifikacije, LAPER se bavi ispitivanjem potencijala lesnih cijanobakterijskih sojeva u stabilizaciji i restauraciji lesnih površina. Bazirano na BLOCDUST modelu, prirodnim i ekološkim principima, članovi laboratorije analiziraju mogućnost upotrebe cijanobakterijskog inokuluma kao početnog sukcesivnog stadijuma za ubrzavanje prirodnog toka sukcesije i formiranje klimaks vegetacije.

 

5.      Graf života  - Postavljanje nove definicije života

 

Definisanje života, kroz odgovor na ključno pitanje ’’Šta je život?’’ je jedan od najstarijih nedovršenih zadataka u prirodnim naukama i jedna od najvećih otvorenih diskusija među naučnicima. Nova definicija, postavljena od strane članova LAPER-a opisuje živi sistem, organizam i život na koncizan, logičan i univerzalni način, sa velikim aplikativnim i implikativnim značajem. 

 

ČLANOVI ISTRAŽIVAČKE GRUPE

 

Departman za biologiju i ekologiju  

  • Prof. dr Zorica Svirčev
  • Prof. dr Ružica Igić
  • Prof. dr Snežana Radulović
  • Van. prof. dr Jelica Simeunović
  • Van. prof. dr Dragana Vukov
  • Van. prof. dr Maja Karaman
  • Van. prof. dr Danijela Kojić
  • Van. prof. dr Jelena Purać
  • Doc. dr Tamara Jurca
  • Dr Damjana Drobac, naučni saradnik
  • Dr Nada Tokodi, istraživač saradnik
  • Dijana Pantelić, istraživač saradnik
  • Tamara Važić, istraživač saradnik
  • Tamara Dulić, istraživač saradnik
  • Tamara Palanački Malešević, istraživač pripravnik

 

Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo:

  • Prof. dr Slobodan Marković
  • Prof. dr Milivoj Gavrilov
  • Doc. dr Biljana Basarin
  • Doc. dr Tin Lukić
  • Doc. dr Đorđije Vasiljević
  • Doc. dr Nemanja Tomić

 

Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine:

  • Prof. dr Aleksandar Đorđević
  • Prof. dr Srđan Rončević

 

Departman za matematiku i informatiku:

  • Prof. dr Dušanka Perišić
  • Prof. dr Arpad Takači
  • Prof. dr Nenad Teofanov

 

INOSTRANI ČLANOVI

  • dr Jussi Meriluoto, gostujući profesor (Åbo Akademi University, Turku, Finland)
  • dr Igor Obreht (University of Aachen, Germany)

KONTAKT OSOBA

 

DR ZORICA SVIRČEV

zorica.svircev@dbe.uns.ac.rs
tel: +381 21 485 2688
fax: + 381 21 450 620