Чланове Катедре за физиологију животиња чине наставници и сарадници из уже научне области физиологија животиња, биологија ћелије и заштита животне средине, које повезују заједничке наставне и научно-истраживачке делатности. Наставна активност чланова Катедре обухвата одржавање наставе из широког дијапазона предмета на свим нивоима студија биологије и екологије, као и менторисање мастер радова и докторских дисертација. Научно-истраживачка активност организована је у оквиру четири лабораторије, са истраживачким интересом усмереним ка репродуктивној ендокринологији и сигнализацији, хронобиологији, изучавању дејства ендокриних ометача, екофизиологији и екотоксикологији. Катедра се одликује високом научном продукцијом, која се огледа кроз велики број радова публикованих у престижним научним часописима, а многи радови одликују се високом цитираношћу. Чланови Катедре учесници су бројних научно-истраживачких пројеката и негују плодоносну сарадњу са колегама у земљи и иностранству.
На Катедри за биохемију, молекуларну биологију и генетику одвија се настава на следећим смеровима:
ОАС биологије – модули Општа биологија и Молекуларна биологија
ОАС екологије
МАС биологије – модул Физиологија животиња
МАС екологије – модул Еколошка процена ризика
Списак уџбеника и монографија које се користе у настави издатих на Катедри:
- Ковачевић Р., Костић, Т., Андрић С. (1997) Практикум из опште физиологије животиња. Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет.
- Теодоровић И., Каишаревић С. (2015) Екотоксикологија. Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију. ИСБН 978-86-7031-145-9
У оквиру Катедре за физиологију животиња научна делатност се изводи у четири лабораторије:
Лабораторије:
Лабораторија за репродуктивну ендокринологију и сигнализацију (LaRES)
ЛАБОРАТОРИЈА ЗА РЕПРОДУКТИВНУ ЕНДОКРИНОЛОГИЈУ И СИГНАЛИЗАЦИЈУ (LaRES) истражује молекуларне догађаје и сигналне путеве укључене у регулацију функције, пре свега ћелија репродуктивне осовине, али и других ћелија организма са поремећеном хомеостазом тестостерона или других хормона. Циљ истраживања је откривање механизама који су основа инфертилности, пострауматског стрес синдрома (PTSD), инсулинске резистенције, полицистичног оваријалног синдрома (PCOS), метаболичког синдрома. Проблем истраживања се сагледава на свим нивоима функционалне организације (организам, органи, ткива, ћелије, органеле, молекули). Користе се in vivo модели који симулирају ситуације/искуства клиничке праксе, те резултати имају значајан транслациони аспект.
Лабораторија за хронобиологију и старење (ChronAge)
ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ХРОНОБИОЛОГИЈУ И СТАРЕЊЕ (ChronAge) истражује циркадијалну и хомеостатску регулацију репродукције и физиолошких процеса зависних од репродуктивних хормона. Циљ истраживања је разумевање темпоралне организације процеса који регулишу продукцију репродуктивних хормона током одрастања као и старења јединке.
Лабораторија за ендокрине ометаче и сигнализацију (ENDOS)
Истраживачки интерес ЛАБОРАТОРИЈЕ ЗА ЕНДОКРИНЕ ОМЕТАЧЕ И СИГНАЛИЗАЦИЈУ (ENDOS) усмерен је ка одређивању физиолошких одговора хуманих оваријалних гранулоза ћелија и сперматозоида након излагања ендокриним ометачима и дефинисању молекуларних механизама који доводе до промена у репродуктивним параметрима. Истраживања обухватају и праћење како излагање ендокриним ометачима током ембрионалног развића утиче на развој ембриона и функционалних поремећаја код адулта, уз праћење епигенетских и хистолошких промена, као и идентификацију промена у биолошким одговорима и сигналним путевима код различитих ћелијских линија након излагања ендокриним ометачима.
Лабораторија за екофизиологију и екотоксикологију (LECOTOX)
Истраживачки интерес ЛАБОРАТОРИЈЕ ЗА ЕКОФИЗИОЛОГИЈУ И ЕКОТОКСИКОЛОГИЈУ (LECOTOX) је усмерен ка испитивању биолошких ефеката ксенобиотика и њихових смеша на различитим нивоима биолошке организације применом биомаркера, биоанализа и тестова токсичности. Истраживања обухватају in vitro, in vivo и in situ истраживања на различитим модел-системима – већем броју различитих ћелијских култура и акватичним организмима.
Међународна сарадња:
- Dr Maria Dufau, Section on Molecular Endocrinology, Program in Developmental Endocrinology and Genetics, National Institute of Child Health and Human Development, National Institutes of Health (Bethesda, USA)
- Prof. Dr Serge Nef, Faculty of Medicine at University of Geneva (Geneva, Switzerland)
- Prof. Dr Urs Albrecht, Department of Biology, University of Fribourg (Fribourg, Switzerland)
- Prof. Dr Mojca Narat, Biotechnical Faculty at University of Ljubljana (Ljubljana, Slovenia)
- Prof. Dr Simon Horvat, Biotechnical Faculty at University of Ljubljana (Ljubljana, Slovenia)
- Prof. Dr Damjana Rozman, Institute of Biochemistry, Faculty of Medicine at University of Ljubljana (Ljubljana, Slovenia)
- Dr Hana Zemkova, Chief of the Laboratory of Cellular and Molecular Neuroendocrinology, Institute of Physiology Academy of Sciences of the Czech Republic (Prague, Czech Republic)
- Prof. Dr Gregor Majdic, Veterinary Faculty (University of Ljubljana) and Medical Faculty (University of Maribor) (Slovenia)
- Swiss Federal Institute of Aquatic Science and Technology, Switzerland
- Jagiellonian University, Department of Physiology and Toxicology of Reproduction, Kraków, Poland
- University of Sofia, Faculty of Biology, Bulgaria
- Aarchus University, Department of Biomedicine, Denmark
- Dr Werner Brack, Department for Effect-Directed Analyses, UFZ-Helmholtz Centre for Environmental Research, Leipzig, Germany
- Department for Ecosystem Analyses, Institute for Environmental Research, RWTH Aachen University, Germany
Сарадња са институцијама у земљи:
- Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука
- Универзитет у Београду, Факултет ветеринарске медицине
- Бројне колеге са Универзитета у Новом Саду
Поред научно-истраживачког рада, чланови Катедре се баве пружањем услуга на захтев корисника. Конкретно лабораторија LECOTOX организује обуке за извођење тестова токсичности према регулаторним захтевима за заинтересоване надлежне институције.
Међународни пројекти
Пројекти који су финансирани од стране Републике Србије
Пројекти реализовани у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за науку и технолошки развој АП Војводине
Иако традиција образовне и научне делатности из области физиологија животиња на данашњем Департману за биологију и екологију датира још од 1965. године, Катедра за физиологију животиња основана је као самостална организациона јединица јануара 2015. године. За руководиоца Катедре изабрана је проф. др Татјана Костић, која ту функцију успешно обавља и данас. Професори који су провели свој радни век као чланови Катедре и у изузетној мери допринели њеном развоју су проф. др Ирина Симоновић, проф. др Десанка Марић и проф. emeritus др Радмила Ковачевић.