Катедра за екологију основана је 2009. године као Kатедра за eкологију и заштиту животне средине. Од 2017. године функционише као Катедра за екологију. Шеф Катедре је проф. др Снежана Радуловић.
Наставна активност у оквиру еколошке групе предмета одвија се кроз извођење практичне и теоријске наставе на основним, мастер и докторским студијама, и то у три правца: општа екологија, екологија биљака и екологија животиња, обједињујући савремену еколошку теорију и праксу кроз примену савремених технолошких и методолошких решења, даљинско очитавање и ГИС, лабораторијске методе и технике као и математичко моделирање и апликативна решења у области екологије. Оваква активност резултирала је мастер модулом Еколошки инжињеринг са преко 60 одбрањених дипломских и мастер радова, као и менторством осам докторских дисертација (четири одбрањене, четири у завршној фази израде).
Лабораторија за екологију животиња се првенствено бави истраживањем хелминтофауне различитих кичмењачких група. Акценат је на интестиналним паразитима (нематодама, метиљима и пантљичарама) ситнихсисара, у првом реду глодара. Области и страживања укључују све аспекте екологије ових организама, укључујући екологију њихових популација и заједница, распрострањење и диверзитет, специфичност у односу на домаћина, полну структуру, и утицај различитих спољашњих и унутрашњих фактора попут сезоне, локалитета и пола домаћина на састав паразитских заједница. У оквиру лабораторије за екологију животиња одбрањено је преко 150 мастер и дипломских радова, као и шест докторских дисертација.
На Катедри за екологију одвија се настава на следећим смеровима:
ОАС биологије – модули Општа биологија, Молекуларна биологија и Микробиологија
ОАС екологије
МАС биологије – модул Зоологија
МАС екологије – модули Заштита природе и одрживи развој и Хидробиологија
Списак уџбеника и монографија које се користе у настави издатих на Катедри:
- Основе екологије. Радуловић С, Цвијановић Д. Основни уџбеник. 2016. Природно-математички факултет, УНСПМФ; ИСБН: 978-86-7031-332-3
- Увод у конзервациону биологију, допуњено пето издање. Примак Р, Милић Д, Раденковић С, Обрехт Д, БјелићЧабрило О, Вујић А. 2015. Природно-математички факултет НовиСад; ИСБН: 978-86-7031-353-8
- Хелминтофауна безрепих водоземаца (Amphibia: Anura) Војводине. Поповић Е, Костић Д, БјелићЧабрило О, Христовски Н. Монографија. 2009.
- Екологија акватичних фитоценоза Царске баре Радуловић С, Вучковић М. 2015. Матица српска, Нови Сад. ISBN 978-86-7046-148
- Практикум из екологије животиња. Бјелић Чабрило О. 2015. Природно-математички факултет НовиСад; ИСБН: 978-86-7031-148-0
- Екологија и мониторинг копнених вода. Радуловић С, Теодоровић И. 2011. Методолошки приручник, УНСПМФ, ИСБН 978-86-7031-143-5.1-200
У оквиру Катедре за екологију научно-истраживачка делатност се изводи у две лабораторије:
Лабораторије:
Лабораторија за општу и екологију биљака
У оквиру ове лабораторије истраживачки рад је фокусиран на акватичне екосистеме, кроз процене еколошког статуса површинских вода, стандардним фитоценолошким и напредним методама као што су УАВ снимања и друге методе даљинске детекције и математичке обраде података. Значајно учешће ове лабораторије огледа се у активностима у изради и стандардизацији научних метода заснованих на биолошким и еколошким параметрима у одређивању еколошког статуса акватичних екосистема у оквиру Европске комисије за стандардне методе (CEN WG2 TC 230).
Лабораторија за екологију животиња
Истраживачки рад наставника и зобласти екологије животиња резултат је вишедеценијски хистраживања у оквирима ихтиологије (у сарадњи са Лабораторијом за хидробиологију), као и истраживањима исхране и фауне ендопаразита водоземаца, птица и сисара. Посебна експертиза се пружа у области биолошког мониторинга квалитета акватичних и терестричних екосистема. Последњих година на рочита пажња се посвећује биодиверзитету хелминтофауне ситних сисара.
Међународна сарадња:
- University of Southern Mississippi, USA
- FBA – Freshwater Biological Association, UK
- KWR Water Institute Delfts, Netherlands
- EU CEN WG2 TC 230
- Природословно-математички факултет, Свеучилиште у Загребу, Хрватска
- Завод за екологију вода, Одјел за биологију Свеучилишта Јосипа Јурја Штросмајера у Осјеку (УНИОС), Хрватска
- Универзитет Источно Сарајево, Технолошки факултет, Зворник, БИХ
- Природно-математички факултет, Универзитет у Тузли, БИХ
- Еколошки факултет, Интернационални Унверзитет у Травнику, Травник, БИХ
Сарадња са институцијама у земљи:
- Факултет техничких наука, Универзитет у Новом Саду
- Природно-математички факултет, Универзитет у Нишу
- Биолошки факултет, Универзитет у Београду
- Институт за заштиту биља и животну средину, Београд
- Завод за антирабичну заштиту, Пастеров завод, Нови Сад
- Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду
Чланови Катедре за екологију су учествовали у реализацији 26 националних и 12 међународних научних пројеката.
Међународни пројекти
Пројекти који су финансирани од стране министарстaва и завода Републике Србије
Пројекти реализовани у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за науку и технолошки развој АП Војводине
Пројекти реализовани у сарадњи са локалном самоуправом и привредом
Катедра за екологију и заштиту животне средине основана је 2009. Године у циљу ефикасније акредитације студијских програма и организовања курсева из области екологије и заштите животне средине. У оквиру Катедре, поред наставника и сарадника бираних из области Екологије (лабораторија проф. др Мирјане Вучковић (сада у пензији) за екологију биљака и лабораторија проф. др Естер Поповић (сада у пензији) за екологију животиња) и Заштите животне средине (лабораторија проф. др Анте Вујића), чланови катедре су били и наставници и сарадници бирани из области биохемије и молекуларне биологије (Лабораторија проф. др Гордане Грубор Лајшић ♱). Раду катедре су се у наредном периоду прикључили наставници бирани за област Хидробиологија (Лабораторија проф. др Зорице Свирчев). Таквом динамиком ова Катедра је за релативно кратак временски период утростручила број чланова из редова наставника, и у једном моменту представљала највећу катедру наПриродно-математичком факултету, са 19 чланова у наставним звањима и са великим потенцијалом за оснивање нових катедри, остварених издвајањем у Катедру за молекуларну биологију, биохемију и генетику, Катедру за хидробиологију и заштиту животне средине и, коначно, Катедру за екологију.
Од 2009.-2011. године дужност шефа Катедре обављала је проф. др Естер Поповић, а од 2011. године до данас, укључујући прелазне периоде формирања нових катедри, шеф Катедре је проф. др Снежана Радуловић.