Хербаријумска колекција Универзитета у Новом Саду, Природно-математичког факултета, Департмана за биологију и екологију је званична научна колекција која је од 2003. године пријављена у међународни регистар хербаријума Index Herbariorum.
Хербаријум као музејска колекција је отворен и за јавност. Сваке године, током манифестације Ноћ биологије, део материјала буде изложен и представљен јавности. Осим тога различитим радионицама је представљен и на манифестацијама Ноћ истраживача и Фестивал науке у Новом Саду. О значају хербаријума је говорено и на научном фестивалу „FiZi biZi fest 6“ у Сомбору. Покрет горана Новог Сада је две године програм манифестације „Новосадска јесен“ тематски организовао у сарадњи са сарадницима хербаријума: 2014. године у част рођења Јосифа Панчића, а 2017. године у знак обележавања 220. година од оснивања хербаријума Андрије Волног.
Колекција је настала 1947. године на тадашњој Вишој педагошкој школи у Новом Саду у оквиру групе ботаничких предмета. Ова колекција је данас издвојена као целина и обухвата 7500 ексиката са подручја Панонске низије и Јадранског приморја. Из тог периода датира и карполошка збирка са око 80 ексиката. Целокупна збирка је настала као средство за извођење наставе и тиме је њена вредност изузетна. Под тим се подразумева део збирке уређен за извођење наставе из различитих предмета: морфологија и анатомија биљака, систематика биљака, биогеографија и екологија. Ексикати су пресовани, сушени или у воденим растворима, а материјал чине биљке, алге и гљиве. Ова колекција представља основ за настајање целокупне збирке, а због специфичне уређености, она је издвојена као историјска колекција.
Данашња уређеност хербаријума је настала са оснивањем Природно-математичког факултета. У овом периоду је сакупљено и депоновано око 180.000 ексиката, организованих у 13 колекција: основна (генерална) збирка, студентски хербаријум (свакодневно се користи у настави на факултету), збирка семена, алги, гљива, маховина, гала (цецидија), полена, водених препарата, типова, ваучера, истраживачка (таксономска) збирка и збирка вегетације Војводине.
Најбројнија је основна колекција која обухвата материјал пореклом са простора Панонске низије (Војводине) и обала Јадранског мора, али се у збирци налази и материјал са подручја осталих делова Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Словеније, Македоније, Мађарске, Румуније, Бугарске, Аустрије, Русије, Белорусије и северне Америке.
По важности се истичу и збирка водених препарата настала током истраживањем водених екосистемата пре свега на подручју Војводине (реке Дунав, Тиса, каналска мрежа Дунав-Тиса-Дунав и Засавица). Осим тога збирка гала је посебна специфичност хербаријума, јер су ове колекције најчешће део зоолошких збирки. У хербаријуму се чува колекција од око 400 ексиката сушених биљака домаћина и формираних гала на њима. Овај материјал је са подручја Војводине и Старе планине. Посебну вредност има хербаријум вегетације Војводине, који је настао у оквиру истоименог вишегодишњег пројекта. Целокуппна колекција је организована према локалитетима и биљним заједницама и броји око 20000 ексиката. Научни допринос колекције огледа се и у постојању колекције типова, колекције ваучера и таксономске збирке.
Допринос колекцији дали су професори, асистенти, сарадници и студенти који материјал сакупљају током теренских истраживања, наставних екскурзија и путовања.
У хербаријуму су реализована и два пројекта рестаурације и ревизије биљног материјала значајних музејских колекција. Ревидирани су и рестаурирани хербаријум Ђуле Продана и хербаријум Велике кикиндске гимназије. Хербаријум Ђуле Продана је настао почетка 20. века и данас се чува у Градском музеју у Сомбору. Хербаријум је настао на Вишој педагошкој школи, данас Учитељском факултету у Сомбору. Хербаријум Велике кикиндске гимназије је настао у периоду 1850-1940, а чува се у Националном музеју у Кикинди. Дигитализован материјал ове колекције је доступан на увид.
У поступку је и реализација пројекат рестаурације а затим и ревизија најстарије колекције у Србији, законом заштићене збирке „Хербаријум Андрије Волног“ која се налази у Карловачкој гимназији.
