Трг Доситеја Обрадовића 2, 21000 Нови Сад 021/458-988 021/450-620 ћирилица | latinica

Хербаријум Универзитета у Новом Саду – Herbarium BUNS

Предмет истраживањаЧлановиСтуденти сараднициКонтакт особаИз историје ХербаријумаГалерија

Хербаријумска колекција Универзитета у Новом Саду, Природно-математичког факултета, Департмана за биологију и екологију је званична научна колекција која је од 2003. године пријављена у међународни регистар хербаријума Index Herbariorum.

Хербаријум као музејска колекција је отворен и за јавност. Сваке године, током манифестације Ноћ биологије, део материјала буде изложен и представљен јавности. Осим тога различитим радионицама је представљен и на манифестацијама Ноћ истраживача и Фестивал науке у Новом Саду. О значају хербаријума је говорено и на научном фестивалу „FiZi biZi fest 6“ у Сомбору. Покрет горана Новог Сада је две године програм манифестације „Новосадска јесен“ тематски организовао у сарадњи са сарадницима хербаријума: 2014. године у част рођења Јосифа Панчића, а 2017. године у знак обележавања 220. година од оснивања хербаријума Андрије Волног.

Photo of Милица Рат
Милица Рат самостални стручнотехнички сарадник за рад у лабораторијама и научним центрима руководилац у научној збирци хербаријум
Photo of Др Драгана Вуков
Др Драгана Вуков редовни професор
Photo of Др Ружица Игић
Др Ружица Игић редовни професор шеф Катедре
021/485-2665 021/485-2878
Photo of Др Горан Аначков
Др Горан Аначков ванредни професор директор Департмана
021/458-988
Photo of Бојана Бокић
Бојана Бокић асистент
Photo of Милош Илић
Милош Илић асистент
Photo of Борис Радак
Борис Радак асистент
Photo of Мирјана Ћук
Мирјана Ћук асистент
Photo of Слободан Бојчић
Слободан Бојчић самостални стручнотехнички сарадник за рад у лабораторијама и научним центрима
Photo of Предраг Кошутић
Предраг Кошутић стручнотехнички сарадник за рад у лабораторијама или центрима
Photo of Ана Вестек
Ана Вестек истраживач сарадник
Photo of Ђурђица Јањић
Ђурђица Јањић истраживач сарадник
Photo of Марија Ковачки
Марија Ковачки истраживач приправник
Photo of Горан Тмушић
Горан Тмушић истраживач приправник
Photo of Милица Рат
Милица Рат самостални стручнотехнички сарадник за рад у лабораторијама и научним центрима руководилац у научној збирци хербаријум

Колекција је настала 1947. године на тадашњој Вишој педагошкој школи у Новом Саду у оквиру групе ботаничких предмета. Ова колекција је данас издвојена као целина и обухвата 7500 ексиката са подручја Панонске низије и Јадранског приморја. Из тог периода датира и карполошка збирка са око 80 ексиката. Целокупна збирка је настала као средство за извођење наставе и тиме је њена вредност изузетна. Под тим се подразумева део збирке уређен за извођење наставе из различитих предмета: морфологија и анатомија биљака, систематика биљака, биогеографија и екологија. Ексикати су пресовани, сушени или у воденим растворима, а материјал чине биљке, алге и гљиве. Ова колекција представља основ за настајање целокупне збирке, а због специфичне уређености, она је издвојена као историјска колекција.

Данашња уређеност хербаријума је настала са оснивањем Природно-математичког факултета. У овом периоду је сакупљено и депоновано око 180.000 ексиката, организованих у 13 колекција: основна (генерална) збирка, студентски хербаријум (свакодневно се користи у настави на факултету), збирка семена, алги, гљива, маховина, гала (цецидија), полена, водених препарата, типова, ваучера, истраживачка (таксономска) збирка и збирка вегетације Војводине.

Најбројнија је основна колекција која обухвата материјал пореклом са простора Панонске низије (Војводине) и обала Јадранског мора, али се у збирци налази и материјал са подручја осталих делова Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Словеније, Македоније, Мађарске, Румуније, Бугарске, Аустрије, Русије, Белорусије и северне Америке.

По важности се истичу и збирка водених препарата настала током истраживањем водених екосистемата пре свега на подручју Војводине (реке Дунав, Тиса, каналска мрежа Дунав-Тиса-Дунав и Засавица). Осим тога збирка гала је посебна специфичност хербаријума, јер су ове колекције најчешће део зоолошких збирки. У хербаријуму се чува колекција од око 400 ексиката сушених биљака домаћина и формираних гала на њима. Овај материјал је са подручја Војводине и Старе планине. Посебну вредност има хербаријум вегетације Војводине, који је настао у оквиру истоименог вишегодишњег пројекта. Целокуппна колекција је организована према локалитетима и биљним заједницама и броји око 20000 ексиката. Научни допринос колекције огледа се и у постојању колекције типова, колекције ваучера и таксономске збирке.

Допринос колекцији дали су професори, асистенти, сарадници и студенти који материјал сакупљају током теренских истраживања, наставних екскурзија и путовања.

У хербаријуму су реализована и два пројекта рестаурације и ревизије биљног материјала значајних музејских колекција. Ревидирани су и рестаурирани хербаријум Ђуле Продана и хербаријум Велике кикиндске гимназије. Хербаријум Ђуле Продана је настао почетка 20. века и данас се чува у Градском музеју у Сомбору. Хербаријум је настао на Вишој педагошкој школи, данас Учитељском факултету у Сомбору. Хербаријум Велике кикиндске гимназије је настао у периоду 1850-1940, а чува се у Националном музеју у Кикинди. Дигитализован материјал ове колекције је доступан на увид.

У поступку је и реализација пројекат рестаурације а затим и ревизија најстарије колекције у Србији, законом заштићене збирке „Хербаријум Андрије Волног“ која се налази у Карловачкој гимназији.