Катедра за биохемију, молекуларну биологију и генетику на Департману за биологију и екологију, Природно-математичког факултета у Новом Саду, основана је 2015. године.
Тренутно Катедра броји 18 чланова, од којих је седам у наставном звању, који заједно са осталим сарадницима учествују у реализацији наставе и научно-истраживачког рада на Департману.
Настава се у оквиру Катедре реализује се на сва три нивоа академских студија. Поред наставе на обавезним предметима, чланови Катедре организују наставу и на великом броју изборних предмета, где студенти могу стећи специфична знања и вештине, и за које влада велико интересовање.
За кратак период од оснивања Катедре, велики број завршних (мастер и дипломских) радова је урађен под менторством наставника са наше Катедре, а такође и неколико докторских дисертација је одбрањено, или је тренутно у изради. Наша Катедра пружа студентима виших година основних студија могућност укључивања у научно-истраживачки рад, где имају прилику да стекну основна знања и вештине у лабораторијском и истраживачком раду, учествују на националним и међународним конференција, што даје значајне препоруке за њихово даље усавршавање у земљи и инстранству.
Др Маја Мариновић
истраживач сарадник
Телефон 021/485-2677work
Имејл maja@dbe.uns.ac.rsINTERNET
Маст. екол. Ивана Матић
истраживач приправник
Телефон 021/485-2656work
Имејл ivanam@dbe.uns.ac.rsINTERNET
На Катедри за биохемију, молекуларну биологију и генетику одвија се настава на следећим смеровима:
ОАС биологије
ОАС екологије
ИАС професор биологије
МАС биологије – модул Молекуларна биологија
МАС екологије – модул Заштита природе и одрживи развој
МАС репродуктивне биологије
Докторске студије биологије
Докторске студије екологије
На ОАС настава је реализована на следећим предметима:
- Базе података у молекуларној биологији
- Биохемија
- Генетика
- Генетика популације
- Експериментална биохемија
- Културе ћелија и ткива
- Методе у структурној биологији
- Механизми еколошких адаптација
- Молекуларна биологија 1
- Молекуларна биологија 2/Молекуларна биологија еукариота
- Молекуларна генетика
- Основи биофизике
- Основи ензимологије
- Основи молекуларне биологије
- Практикум из биохемије и молекуларне биологије
- Принципи генетике
- Технике у молекуларној биологији
У оквиру ИАС одвија се настава на предметима:
- Биоинформатички ресурси у настави биологије
- Одабрана поглавља медицинске биохемије
- Биохемија хране и исхране
У оквиру МАС настава се реализује на следећим предметима:
- Биологија матичних ћелија
- Биомолекулске интеракције
- Биохемија 2
- Биохемија хране и исхране
- Виши курс популационе генетике
- Геномика
- Еколошка генетика
- Криобиологија
- Лабораторијске методе и практичне вештине
- Медицинска биохемија
- Медицинска генетика
- Молекуларна биофизика
- Молекуларна дијагностика
- Молекуларне методе у биолошким истраживањима
- Преимплантациона генетичка дијагностика
- Хумани геном
- Хумани геном и епигенетика
На докторским академским студијама настава се реализује на следећим предметима:
- Биоинформатика у истраживању нуклеинских киселина и протеина
- Биохемијски маркери болести
- Генетичка полиморфност у популацијама животиња
- Екстремна биохемија
- Мембранска биологија
- Механизми ћелијског одговора на стрес
- Молекуларни механизми канцерогенезе
- Специјална генетика биљака
- Структурна биологија протеина
Списак уџбеника и монографија које се користе у настави издатих на Катедри:
- Практикум из биохемије и молекуларне биологије, аутори: Гордана Грубор-Лајшић, Јелена Пураћ, Данијела Којић, Жељко Поповић, издавач: Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, година 2014, ИСБН 978-7031-329-3
- Биохемија I, аутори Биљана Кукавица, Биљана Давидовић-Плавшић, Данијела Којић и Јелена Пураћ, издавач: Природно-математички факултет, Универзитет у Бањој Луци, година 2017, ИСБН 978-99955-21-56-1
- Збирка задатака из биохемије, аутори Биљана Кукавица, Биљана Давидовић-Плавшић, Данијела Којић и Јелена Пураћ, издавач: Природно-математички факултет, Универзитет у Бањој Луци, година 2018, ИСБН 978-99955-21-66-0
- Молекуларни маркери у популационој генетици, аутори: Михајла Ђан, Невена Величковић, издавач: Природно-математички факултет, година 2017, ИСБН 978-86-7031-357-6
- Збирка задатака из генетике, аутори: Љиљана Вапа, Драгана Радовић, издавац: ПМФ Нови Сад, МП Стyлос Нови Сад, година 1995
- Генетика Теоријске основе са задацима, аутори Краљевић- Балалић Марија, Петровић Стеван, Вапа Љиљана, издавач: ПМФ Нови Сад, Пољопривредни факултет Нови Сад, година 1991, ИСБН 86-81897-02-0
Одобрени су и следећи уџбеници који ће бити коришћени у настави:
- Технике у молекуларној биологији – практикум, аутори Анђелка Ћелић и Едвард Петри
- Механизми еколошких адаптација организама, аутори Наташа Николић, Данијела Којић и Жељко Поповић
- Практикум из медицинске биохемије и молекуларне дијагностике, аутори Сузана Јовановић-Шанта и Жељко Д. Поповић
У оквиру Катедре за Биохемију, молекуларну биологију и генетику научно-истраживачка делатност се изводи у две лабораторије и више истраживачких група:
Лабораторије:
Лабораторија за биохемију и молекуларну биологију
ИСТРАЖИВАЧКА ГРУПА БИОХЕМИЈА И МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА ИНСЕКАТА бави се испитивањем повезаности молекуларних механизама дорманције и отпорности на ниске температуре код економски важних инсеката (модел организам кукурузни пламенац Ostrinia nubilalis), као и испитивањем везе између изложености загађењу околине и биохемијских и физиолошких параметара оксидативног стреса и имунитета (модел организам медоносна пчела Apis mellifera);
Истраживачка група СТРУКТУРА ПРОТЕИНА И ВЕЗА ИЗМЕЂУ СТРУКТУРЕ И ФУНКЦИЈЕ ПРОТЕИНА бави се идентификацијом биолошки активних једињења као потенцијалних лекова у терапији канцера дојке и простате, са фокусом на испитивање протеин-лиганд интеракција употребом метода структурне биологије и биофизике као што су: молекуларни докинг, молекуларна динамика и структурна биоинформатика (модел организми бактерије и квасци).
Лабораторија за генетику
ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ГЕНЕТИКУ бави се анализама природних популација одабраних група бескичмењака, кичмењака и биљних врста. Применом и развојем адекватних молекуларних маркера, Лабораторија за генетику се бави питањима структурираности популација, кретањима бројности популација, фрагментисаности популација, демографском историјом, а са циљем сагледавања потенцијала популација да одговоре на променљиве услове средине. Један део истраживања усмерен је на анализу полиморфности гена и асоцијација генотип-фенотип комплексних обољења човека, и то кардиоваскуларних, ендокринолошких и онколошких оболења.
Међународна сарадња:
Лабораторија за биохемију и молекуларну биологију
- British Antarctic Survey, Cambridge, United Kingdom, Melody Clark, Roger M. Worland
- The Scottish Assosiation for Marine Science, Oban,United Kingdom, Dr. David W. Pond
- The Henry Wellcome Building for Biomolecular NMR Spectroscopy, School of Cancer Sciences, University of Birmingham, United Kingdom, prof. Ulrich L. Günther
- Department of Nutritional Sciences, Dell Pediatric Research Institute, University of Texas at Austin, United States, prof. Stefano Tiziani
- Institute of Organic Chemistry and Biochemistry, CAS, Praha, Czech Republic, Laboratory of Structural Biology, Dr. Pavlína Maloy Řezáčová
- Institute of Molecular Biology, SAS, Bratislava, Slovakia, Dr. Ľubica Urbániková
- Institute for Molecular and Cell Biology, University of Porto, Portugal, Redox Cell Signaling Group, Dr. Vitor Costa
- Faculty of Chemistry and Chemical Technology, University of Ljubljana, Slovenia, Chair of Biochemistry, Dr. Miha Pavšič
- Institute of Bioorganic Chemistry of the National Academy of Sciences of Belarus, Minsk, Belarus, Laboratory of Protein Engineering, Dr. Yaroslav Dichenko
- Institute of Enzymology, Research Centre for Natural Sciences, Hungarian Academy of Sciences, Budapest, Hungary, Dr. Ágnes Tantos
- Eötvös Loránd University, Faculty of Sciences, Department of Genetics, Budapest, Hungary, Dr. Eszter Ari
- Earhlam Institute, Nowrich, UK, Dr. Tamás Korcsmáros
- Department of Aquaculture, Szent Istvan University, Godollo, Hungary, Dr. Ákos Horváth, Dr. Jelena Lujić
Лабораторија за генетику
- Research Institute for Wildlife Ecology, Беч, Аустрија
- Wildlife Research Unit, Department of Biology, University of Aveiro, Португал
- CIBIO, Research Center in Biodiversity and Genetic Resources, Porto, Португал
- Laboratory of Animal Genomics, Faculty of Agriculture, University of Bologna, Италија
- Finnish Museum of Natural History, University of Helsinki, Финска
- Department of Environmental Sciences and Natural resources/Research Institute CIBIO, University of Alicante, Шпанија
- University of the Aegean, Laboratory of Biogeography and Ecology, Mytilene, Грчка
- Department of Forestry and Renewable Forest Resources, Biotechnical Faculty, University of Љубљана, Словенија
- Faculty of Forestry, University of Kiril and Metodij, Скопље, Северна Македонија
Сарадња са институцијама у земљи:
Лабораторија за биохемију и молекуларну биологију
- Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Београд, Одељење за физиологију, др Душко Благојевић, др Михајло Спасић
- Хемијски факултет, Универзитет у Београду, Катедра за примењену хемију, др Иван Гржетић, др Констатин Илијевић
- Ветеринарски факултет, Универзитет у Београду, Катедра за биологију, др Зоран Станимировић, др Јевросима Стевановић
- Фармацеутски факултет, Универзитет у Београду, Катедра за токсикологију, др Драгана Вујановић
- Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду, Катедра за земљиште, исхрану биљака и генетику, др Дејан Првуловић
- Институт за ратарство и повртарство „НС семе“, Нови Сад, Одељење за кукуруз, др Филип Франета
- Институт за кукуруз „Земун Поље“, Земун Поље, Лабораторија за фитопатологију и ентомологију, др Снежана Гошић-Дондо
Лабораторија за генетику
- Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад
- Институт за кукуруз „Земун Поље“, Београд
- Биолошки факултет, Универзитет у Београду
- Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду
- Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду
- Медицински факултет, Универзитет у Новом Саду
- Институт БиоСенс, Универзитет у Новом Саду
- Ловачки Савез Војводине, Нови Сад
- Институт за онкологију Војводине, Сремска Каменица
Поред научно-истраживачког рада, у оквиру Катедре за биохемију, молекуларну биологију и генетику, чланови Лабораторије за генетику се баве пружањем услуга на захтев корисника из области генетичких анализа од припреме узорака до генотипизације и обраде података.
Чланови Катедре за биохемију, молекуларну биологију и генетику су до сада учествовали у реализацији 23 национална и 14 међународних научних пројеката.
Међународни пројекти
Текући пројекти:
- „Развој метода за проучавање структуре фармаколошки активних једињења“ Пројекат Програма за финансирање мултилатералне научне и технолошке сарадње у Дунавском региону МПНТР Републике Србије, 2017-2019. године. Носиоци пројекта су др Едвард Петри, ванредни професор на Природно-математичком факултету у Новом Саду (Србија), др Павлина Малоу Резачова (лабораторија за биохемију и молекуларну биологију, Институт за органску хемију и биохемију у Прагу, Чешка) и др Лубица Урбаникова (Институт за молекуларну биологију Словачке академије наука у Братислави Словачка)
- „Испитивање структуре и функције неуронских калцијум сензорских протеина у сигналингу церамида коришћењем квасца као модел система“ Пројекат програма научне и технолошке сарадње између Републике Србије и Републике Португала, 2018-2019. године. Руководилац др Анђелка Ћелић, ванредни професор на Природно-математичком факултету у Новом Саду
- „Таргетирани скрининг нових модулатора активности хуманих стерол – хидроксилаза“ Пројекат програма за финансирање билатералне сарадње Републике Србије и Републике Белорусије 2018-2019. године: Руководилац проф. др Сузана Јовановић-Шанта
- „Структурна и функционална анализа ЕРСАМ протеина–мете антитуморске терапије“ Пројекат програма научне и технолошке сарадње између Републике Србије и Републике Словеније. Носиоци пројекта су др Едвард Петри, ванредни професор на Природно-математичком факултету у Новом Саду (Србија) и проф др Бригита Ленарчич (Словенија)
- „Genomic BIodiversity Knowledge for Resilient Ecosystems – G-BIKE“ COST акција број CA18134, 2019-2023, Руководилац – др Кристиано Вернеси; др Невена Величковић – MC, др Михајла Ђан – MC Substitute; Учесници – мсц Миломир Стефановић
- „ART-REM: Curricula Development in the Fields of Reproductive Biology/Assisted Reproductive Technologies and Regenerative Medicine in Serbia“ Erasmus+ пројекат, број 586181-EPP-1-2017-1-RS-EPPKA2-CBHE-JP, 2017-2020, Руководилац – проф. др Александра Трнинић Пјевић ; Учесници др – Михајла Ђан, др Невена Величковић, мсц Миломир Стефановић, др Анђелка Ћелић, др Едвард Петри, др Данијела Којић, мсц Снежана Орчић
Претходни пројекти:
- „Dormancy of cells and organisms-strategies for survival and preservation“ FP6 пројекат, FP6-2003-NEST-B-1, 2005-2008. године
- „Insect-plant relationships: insights into biodiversity and new applications“ (acronym FlyHigh) Horizon2020, Marie Skłodowska-Curie Actions, 2015 – 2018, Руководилац – др Аино Јуслен; Учесници – др Михајла Ђан, др Невена Величковић, др Наташа Кочиш Тубић
- „Molecular Characterization of Syrphidae (Diptera) of Lakes Region, Turkey and Studying of Biological Control Potentials of Entomophagous Species“ The Scientific and Technological Research Council of Turkey, 2014 – 2016, Руководилац – др Рустем Хаyат, Учесници – др Михајла Ђан, др Наташа Кочиш Тубић, др Невена Величковић
- „Sustainable management of Ambrosia artemisiifolia in Europe (SMARTER)“ akcija broj FA1203, 2013-2017. Rukovodilac – dr Heinz Müller-Schärer Учесници – др Наташа Кочиш Тубић
- „European Cooperation in Science and Technology; COST action TD1101 A collaborative European Network on Rabbit Genome Biology – RGB-Net“ 2011 – 2015, Руководилац – др Лука Фонтанеси, др Михајла Ђан – MC; Учесници – др Невена Величковић, др Драгана Обрехт, др Наташа Кочиш Тубић
- „The Pollinators of the Aegean Archipelago: Diversity and Threats“ E.U.-European Social Fund and the Greek Ministry of Development 2011 – 2015, Руководилац – др Тхеодора Петанидоу; Учесници – др Михајла Ђан
Пројекти који су финансирани од стране Републике Србије
Текући пројекти:
- „Молекуларни механизми редокс сигналинга у хомеостази, адаптацији и патологији“ ОИ 173014 Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије; 2011-сада. Руководилац др Душко Благојевић, Научни саветник, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Универзитет у Београду
- „Синтеза, карактеризација и биолошка испитивања стероидних деривата и њихових молекулских агрегата“ ОИ 172021 Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије; 2011-сада. Руководилац проф. др Марија Сакач, Редовни профессор, Катедра за органску хемију, Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду
- „Конзервациона стратегија за очување заштићених и строго заштићених врста у Србији – осолике муве (Insecta: Diptera: Syrphidae) као модел организми“ Министарство просвете, науке и технолошког развоја, ОИ-173002, 2011 –, Руководилац – др Анте Вујић; Учесници – др Михајла Ђан, др Невена Величковић, др Наташа Кочиш Тубић, мсц Миломир Стефановић
- „Биосенсинг технологије и глобални систем за континуирана истраживања и интегрисано управљање екосистема“ Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, ИИИ-43002, 2011 –, Руководилац- др Саша Орловић; Учесници – др Михајла Ђан
Претходни пројекти:
- „Улога редокс активних супстанци у процесима хомеостазе живих система“ ОИ 143034 Министартво науке и технолошког развоја Републике Србије; 2006-2010. године. Руководилац др Душко Благојевић. Научни саветник, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Универзитет у Београду
Пројекти реализовани у сарадњи са секретаријатима АП Војводине
Текући пројекти:
- “Развој метода кристалографије протеина у Војводини”, краткорочни пројекат од посебног интереса за одрживи развој у АП Војводини у 2020. години, руководилац пројекта: проф. др Едвард Петри
- “Унапређење стања у ловиштима на територији АП Војводине са аспекта заштите и спровођења мониторинга популација ловостајем заштићених и трајно заштићених врста дивљачи и њихових станишта – Мониторинг популације шакала (Canis aureus) и утицај шакала на гајене врсте дивљачи (I фаза) ловна 2019/20. година”, Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство АП Војводине, трајање 2019-2020., Руководилац пројекта: др Невена Величковић
Претходни пројекти:
- „Суплементација исхране медоносне пчеле са одабраним физиолошки активним супстанцама: утицај на антиоксидативни и имуни систем“, Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој АП Војводине, бр. 142-451-2862/2018; 2018-2019. године. Руководилац пројекта др Јелена Пураћ, ванредни професор Природно-математичког факултета у Новом Саду
- „Евалуација еколошких мрежа у циљу ефикасније заштите природе у АП Војводини“, Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој АП Војводине, Србија, 0601 78/37-316, 2015 – 2019, Руководилац – др Анте Вујић; Учесници – др Михајла Ђан, др Невена Величковић
- Молекуларна основа одговора медоносних пчела на присуство полутаната у животној средини“, Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој АП Војводине, бр. 114-451-709/2015; 2015-2016. године. Руководилац пројекта др Јелена Пураћ, ванредни професор Природно-математичког факултета у Новом Саду.
- „Генетички ресурси агроекосистема Војводине у функцији развоја одрживе пољопривреде“, Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој АП Војводине, 2011-2014. Руководилац – др Анте Вујић. Учесници – др Михајла Ђан, др Драгана Обрехт
- „Утицај ниских доза зрачења уз примену нано прооксиданаса и нано протектора на хумане малигне ћелијске линије“, Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој АП Војводине, 2014. Руководилац – др Гордана Богдановић. Учесници – др Михајла Ђан
- „Процена употребе вредности услуге полинације – диверзитет полинатора у природним агроекосистемима на простору Фрушке горе“, Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој АП Војводине, 2014 -2015. Руководилац – др Драгана Обрехт, Учесници – др Наташа Кочиш Тубић, др Невена Величковић
- „Генетичка варијабилност дивље свиње у ловиштима АП Војводине у циљу процене кретања бројности“, Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство АП Војводине, 2014-2015. Руководилац др Михајла Ђан. Учесници – др Невена Величковић
- „Утврђивање генетичких својстава, реалног прираста и трофејне структуре и просторног распореда популација срна у ловиштима Војводине“, Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство АП Војводине, 2014. Руководилац – др Зоран Ристић. Учесници – др Михајла Ђан, др Невена Величковић
- „Процена биомониторског потенцијала микропопулација зеца (Лепус еуропаеус П.) у ловиштима Војводине на основу акумулације тешких метала у таргет ткивима“, Покрајински цекретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство АП Војводине, 2014. Руководилац – др Милош Беуковић. Учесници – др Михајла Ђан, др Невена Величковић
- „Биохемијски и екофизиолошки аспекти одржања медоносних пчела у Војводини“, Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој АП Војводине, бр. 114-451-3846/2013. 2013-2014. године. Руководилац пројекта др Гордана Грубор-Лајшић, тада у функцији редовног професора на Природно-математичком факултету у Новом Саду.
- „Генетички диверзитет дивљих свиња у ловиштима АП Војводине уз процену степена хибридизације домаће и дивље свиње“, Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство АП Војводине, 2013. Руководилац др Михајла Ђан. Учесници – др Невена Величковић, др Наташа Кочиш Тубић
- „Генетичка карактеризација зеца у функцији процене кретања бројности популација у ловиштима АП Војводине“, Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство АП Војводине, 2013. Руководилац др Милош Беуковић. Учесници – др Михајла Ђан, др Невена Величковић
- „Процена генетичког потенцијала популација дивљих свиња у ловиштима Војводине“, Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство АП Војводине, 2012. Руководилац др Михајла Ђан, учесници – др Невена Величковић, др Наташа Кочиш Тубић
Иако једна од најмлађих на Департману, Катедра за биохемију, молекуларну биологија и генетику има дуг историјатат. Заправо још са увођењем новог смера Молекуларни биолог на нашем Департману и уписом прве генерације студената 2003. године, јавила се и идеја о оснивању засебне катедре. Темеље наше Катедре поставиле су професорке др Гордана Грубор-Лајшић (1949-2015.) и др Љиљана Вапа, које су извеле генерације наставника и сарадника, од којих су многи од њих оснивачи и данашњи чланови Катедре. Посебно залагањем и упорношћу проф. Гордане Грубор-Лајшић дошло је до формалног оснивања наша Катедре почетком 2015. године. Велики допринос у реализацији наставе и научно-истраживачког рада у периоду пре и на самом почетку формирања Катедре су пружиле и наше драге колегинице проф.др Драгана Обрехт Видаковић, која је и била члан по оснивању, као и проф. др Александра Јовановић-Галовић.
