Kатедра за микробиологију реализује наставу кроз предмете на студијским програмима основних, мастер академских и докторских студија на Природно-математичком факултету, Универзитета у Новом Саду.
Чланове Катедре данас чине четири редовна професора, три асистента са докторатом и два научна сарадника.
Поред чланова у наставним звањима, у раду Kатедре активно учествује и неколико сарадника у научним звањима и студената докторских студија запослених на пројектима Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Фонда за науку, Иновационог фонда Републике Србије као и Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој АП Војводине.
У оквиру Kатедре за микробиологију научна делатност се одвија у неколико праваца. Од оснивања лабораторије, па све до данас, поље интересовања је микробиолошки квалитет површинских, подземних и отпадних вода. Истраживачки рад се обавља у области биомониторинга, сапромикробиологије, сапробиологије, биоремедијације, токсикологије вода, са посебним освртом на цијанотоксине. У оквиру еколошке микробиологије истраживања су усмерена и на заштиту биодиверзитета микроорганизама.
Током последње деценије истраживања су усмерена и на биотехнолошку примену микроорганизама (вируса, бактерија, алги и гљива) и њихове биоактивне метаболите, као и на изналажење алтернативних антимикробних агенаса. Такође се проучавају и микробни биофилмови, биологија бактериофага као и потенцијал њихове примене у различитим областима.
На Катедри за микробиологију одвија се настава на следећим смеровима:
ОАС биологије – модули Општа биологија и Микробиологија
МАС биологије – модул Микробиологија
Списак уџбеника и монографија које се користе у настави издатих на Катедри:
- П. Кнежевић: Биологија бактериофага, Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду, 2019.
- Ј. Симеуновић: Цијанобактерије и цијанотоксини у површинским водама Војводине (монографија), Андрејевић K. и Андрејевић Т. (eds.). Београд, Библиотека Диссертатио, Задужбина Андрејевић, 2010.
- М. Kараман: Лековитост аутохтоних макрогљива (монографија), Андрејевић Т. (ed). Београд, Библиотека Диссертатио, Задужбина Андрејевић, 2012.
- П. Kнежевић: Бактериофаги – алтернативни антимикробни агенси (монографија), Андрејевиц Т (ed). Београд, Библиотека Диссертатио, Задужбина Андрејевић, 2012.
- Ј. Симеуновић: Kолекција култура цијанобактерија (монографија), Андрејевић K. и Андрејевић Т. (едс). Београд, Библиотека Ацадемиа, Задужбина Андрејевић, 2005.
- Б. Далмација, О. Петровић, С. Рончевић, И. Иванчев-Тумбас, М. Бечелић, Ј. Симеуновић, Ј. Агбаба, Д. Радновић, Н. Лазић, М. Ђукић: Нафтно загађење подручја Ратно острво – могућности природне биоремедијације (монографија), Далмација Б. и Петровић О. (eds.) Нови Сад, ПМФ, Департман за хемију, 2004.
- Д. Ђукић, С. Гајин, М. Матавуљ, Л. Мандић: Микробиологија вода (монографија). Просвета, Београд, 2000.
- О. Петровић, С. Гајин, М. Матавуљ, Д. Радновић, З. Свирчев: Микробиолошко испитивање квалитета површинских вода, Природно-математички факултет у Новом Саду, Институт за биологију, Нови Сад, 1998.
- С. Гајин, М. Матавуљ, М. Гантар: Основи микробиологије нижих биљака и гљива, практикум. Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Институт за биологију, 1987.
У оквиру Катедре за микробиологију научна делатност се изводи у више лабораторија:
Лабораторије:
Лабораторија за микробиологију
Бави се изолацијом, идентификацијом, култивацијом и испитивањем екофизиологије, биохемије и генетике различитих група микроорганизама. Лабораторија се бави пружањем услуга у области испитивања микробиолошког квалитета вода и животне средине, испитивања ефикасности антимикробних препарата, као и могућности примене микроорганизама у разним областима биотехнологије.
Лабораторија за микологију ProFungi
Бави се истраживањима у различитим областима микологије: биологија и екологија гљива, диверзитет и заштита гљива, биоактивни метаболити гљива, медицински значајне гљиве, гљиве у културном наслеђу, микомониторинг и микоремедијација, молекуларна идентификација гљива, популациона генетика, филогенија гљива, узгој гљива за комерцијалну употребу. Такође, један од важних циљева лабораторије јесте одржавање и унапређење постојеће колекције култура гљива која за сада броји 129 изолата аутохтоних гљива припадника различитих раздела (Basidiomycota и Ascomycota) и око 70 изолата плесни.
Лабораторија за истраживање цијанобактерија и микроалги (Cyano-Lab)
Лабораторија за истраживање цијанобактерија и микроалги своја истраживања фокусира на следеће теме: биологија, екофизиологија, таксономија и биотехнолошка примена цијанобактерија и микроалги, продукција биоактивних једињења, токсичност цијанобактерија, методе детекције цијанотоксина, молекуларни аспекти токсичности цијанобактерија.
Научна лабораторија Петра Кнежевића (ПК Лаб) део је Департмана за биологију и екологију Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду. Лабораторија проучава вирусе и бактерије, примењујући микробиолошке, молекуларне, генетичке, ћелијске и биохемијске технике ради пручавања биологије и таксономије и примене бактериофага, нових антибактеријских и антивиралних агенаса и микробиолошких биофилмова.
Колекције ексиката и кутура гљива
Фунгаријум – миколошка колекција ексиката макрогљива лабораторије ProFungi
FungiCult – миколошка колекција култура макрогљива лабораторије ProFungi
Међународна сарадња:
- Департман за биотехнологију Универзитета у Сегедину (Мађарска)
- KU Leuven, Факултет за биоинжењеринг, Лабораторија за технологију гена у Белгији
- Департман за биологију, Биотехничког факултета, Универзитета у Љубљани (Словенија)
- Универзитет у Печују (Мађарска)
- Универзитет Св. Kирил и Методија у Скопљу (Македонија)
- Природно-математички факултет Универзитета у Бањој Луци (Република Српска)
- University of Applied Sciences Northwestern Switzerland, School of Life Sciences, Muttenz, Switzerland
- Политехничка школа у Лозани (Швајцарска)
- Институт „Руђер Бошковић“ из Загреба у Хрватској
- Институт за молекуларну биологију Словачке академије наука у Братислави
Сарадња са институцијама у земљи:
- Институт за Јавно Здравље Војводине (Нови Сад)
- Департман за хемију, ПМФ-а у Новом Саду
- Технолошки факултет у Новом Саду
- Департман за биологију и екологију, ПМФ-а у Нишу
- Kатедра за фармацију медицинског факултета Универзитета у Нишу
- Институт за низијско шумарство и животну средину Универзитета у Новом Саду
- Научни институт за ветеринарство „Нови Сад“
- Институт за водопривреду „Јарослав Черни“ (Београд)
- Институт за прехрамбене технологије, ФИНС, Нови Сад
Поред научно-истраживачког рада, чланови Kатедре се баве пружањем услуга на захтев корисника услуга из области испитивања микробиолошког квалитета вода и животне средине, присуства цијанотоксина у води, испитивања ефикасности антимикробних препарата, испитивања биолошке активности, нутритивних и лековитих својстава бактеријских вируса, цијанобактерија, микроалги и макрогљива, као и могућности примене микроорганизама и њихових метаболита у пољопривреди, медицини, прехрамбеној и фармацеутској индустрији, као и другим областима биотехнологије.
Чланови Катедре за Микробиологију су учествовали у реализацији 9 међународних и преко 15 националних научних пројеката.
Међународни пројекти
Пројекти који су финансирани од стране Министарстaва Републике Србије
Пројекти реализовани у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за науку и технолошки развој АП Војводине
Група за микробиолошка истраживања, основана је под руководством Проф. Оливере Ристић у оквиру Института за биологију ПМФ-а у Новом Саду 1969. године. Од оснивања на микробиолошкој групи су се паралелно развијале микробиолошке дисциплине из области бактериологије, алгологије и микологије. Главна област интересовања ове истраживачке групе је у почетку била еколошка микробиологија односно истраживаја у вези проучавања структуре култивабилних микробиолошких заједница површинских и подземних вода. Научни рад се данас спроводи у следећим областима: микробиолошки квалитет површинских, подземних и пијаћих вода, екофизиологија микроорганизама, биоремедијација, токсикологија површинских вода са посебним акцентом на цијанотоксине, заштита биодиверзитета микроорганизама, биотехнолошка примена микроорганизама (вируса, бактерија, алги и гљива) и њихових биоактивних метаболита, конвенционални и алтернативни антимикробни агенси, микробиолошки биофилмови, биологија бактериофага и потенцијал њихове примене у различитим областима и метагеномика микробиолошких заједница.
Руководиоци микробиолошке групе од њеног постојања па до данас су били Проф. Др Оливера Ристић, Проф. Др Славка Гајин, Проф. Др Мирослав Гантар, Проф. Др Олга Петровић и Проф. Др Милан Матавуљ.
Поред садашњих, чланови ове истраживачке групе били су Проф. Др Зорица Свирчев, члан Катедре за Хидробиологију и заштиту животне средине, као и Др Мирослав Гантар и Др Милутин Ербежник, који су своје научне каријере наставили на универзитетима у САД. Велики допринос раду групе је дала и технички сарадник Верица Продановић.