Трг Доситеја Обрадовића 2, 21000 Нови Сад 021/458-988 021/450-620

Катедра за физиологију животиња

О КатедриЧлановиСарадници у лабораторијамаНаставаНаучна делатностОдабрани пројектиИз историје Катедре

Чланове Катедре за физиологију животиња чине наставници и сарадници из уже научне области физиологија животиња, биологија ћелије и заштита животне средине, које повезују заједничке наставне и научно-истраживачке делатности. Наставна активност чланова Катедре обухвата одржавање наставе из широког дијапазона предмета на свим нивоима студија биологије и екологије, као и менторисање мастер радова и докторских дисертација. Научно-истраживачка активност организована је у оквиру четири лабораторије, са истраживачким интересом усмереним ка репродуктивној ендокринологији и сигнализацији, хронобиологији, изучавању дејства ендокриних ометача, екофизиологији и екотоксикологији. Катедра се одликује високом научном продукцијом, која се огледа кроз велики број радова публикованих у престижним научним часописима, а многи радови одликују се високом цитираношћу. Чланови Катедре учесници су бројних научно-истраживачких пројеката и негују плодоносну сарадњу са колегама у земљи и иностранству.

Photo of Др Татјана Костић
Др Татјана Костић редовна професорка шеф Катедре
021/485-2674 Work Fax 021/450-620
Photo of Др Силвана Андрић
Др Силвана Андрић редовна професорка
021/485-2673 Work Fax 021/450-620
Photo of Др Ивана Теодоровић
Др Ивана Теодоровић редовни професор
021/485-2690 Work Fax 021/450-620
Photo of Др Соња Каишаревић
Др Соња Каишаревић ванредни професор
Photo of Др Небојша Андрић
Др Небојша Андрић доцент
021/485-2675
Photo of Др Татјана Челић
Др Татјана Челић доцент
021/485-2673
Photo of Др Тања Томић
Др Тања Томић асистент са докторатом
021/485-2690
Photo of Маст. биол. Дијана Маринковић
Маст. биол. Дијана Маринковић асистенткиња
021/485-2673
Photo of Маст. биол. Марија Медар
Маст. биол. Марија Медар асистенткиња
021/485-2673
Photo of Маст. биол. Исидора Старовлах
Маст. биол. Исидора Старовлах асистенткиња
021/485-2673
Photo of Др Кристина Погрмић-Мајкић
Др Кристина Погрмић-Мајкић виши научни сарадник
021/485-2675
Photo of Др Александар Бабурски
Др Александар Бабурски научни сарадник
021/485-2674
Photo of Др Светлана Фа
Др Светлана Фа научни сарадник
021/485-2675
Photo of Др Варја Михајловић
Др Варја Михајловић истраживач сарадник
021/485-2690
Photo of Маст. биол. Сава Радовић
Маст. биол. Сава Радовић истраживач сарадница
021/485-2673
Photo of Др Драгана Самарџија Ненадов
Др Драгана Самарџија Ненадов истраживач сарадник
021/485-2675
Photo of Маст. екол. Дина Тењи
Маст. екол. Дина Тењи истраживач сарадник
Work Fax 064/594-1370
Photo of Маст. биол. Дуња Кокаи
Маст. биол. Дуња Кокаи истраживач приправник
021/485-2675
Photo of Маст. биол. Гордана Кошанин
Маст. биол. Гордана Кошанин истраживач приправник
021/485-2675
Photo of Мастер биолог Бојана Мићић
Мастер биолог Бојана Мићић истраживач приправник
Photo of Маст. биол. Биљана Тешић
Маст. биол. Биљана Тешић истраживач приправник
021/485-2675
Photo of Дипл. биолог Весна Бајагић
Дипл. биолог Весна Бајагић лаборант
Photo of Оља Кукућ
Оља Кукућ лаборант

На Катедри за биохемију, молекуларну биологију и генетику одвија се настава на следећим смеровима:

ОАС биологије – модули Општа биологија и Молекуларна биологија

ОАС екологије

ИАС професор биологије

МАС биологије – модул Физиологија животиња

МАС екологије – модул Еколошка процена ризика

МАС репродуктивне биологије

Докторске студије биологије

Докторске студије екологије

На ОАС настава је реализована на следећим предметима:
  • Биологија ћелије
  • Основе физиологије животиња
  • Физиологија животиња 1
  • Физиологија животиња 2
  • Упоредна физиологија животиња
  • Молекуларна и ћелијска физиологија
  • Механизми ћелијске комуникације
  • Основе неуробиологије
  • Ендокринологија
  • Репродуктивна физиологија
  • Основи молекуларне и ћелијске имунологије
  • Имунобиологија
  • Практикум из физиологије животиња
  • Лабораторијски практикум из физиологије животиња
  • Екофизиологија животиња
  • Екотоксикологија
У оквиру МАС настава се реализује на следећим предметима:
  • Експериментална физиологија
  • Одабрана поглавља из биологије ћелије
  • Молекуларна физиологија специјализованих типова ћелија
  • Неуроендокринологија
  • Хронобиологија
  • Репродуктивна биологија
  • Механизми еколошких адаптација животиња
  • Биомаркери у екофизиологији
  • Ендокрини ометачи и људско здравље
  • Методе истраживања у хуманој биологији
  • Регулаторна екотоксикологија и еколошка процена ризика од хемикалија
  • Биолошки ефекти и превентивна процена ризика од хемикалија
  • Биомаркери у екотоксикологији
  • Мониторинг и ретроспективна процена ризика од хемикалија
  • Еколошки пројекти
  • Трендови у еколошкој процени ризика
  • Увод у технике микроманипулације гаметима
  • Репродуктивна физиологија
  • Репродуктивна ендокринологија
  • Ћелијска сигнализација у репродукцији
  • Фоликулогенеза и оваријална комуникација
На докторским академским студијама настава се реализује на следећим предметима:
  • Молекуларни механизми ћелијских комуникација
  • Репродуктивна ендокринологија
  • Мреже сигналних путева у репродукцији
  • Хронобиолошки аспект репродукције
  • Молекуларни догађаји и сигнални путеви у регулацији митохондријалне биогенезе
  • Молекуларни догађаји и сигнални путеви у регулацији функције тестиса
  • Молекуларни механизми у контроли оваријалне функције
  • Молекуларна и ћелијска имунологија
  • Одабрана поглавља молекуларне токсикологије
  • Репродуктивна токсикологија
  • Екотоксикологија 2

Списак уџбеника и монографија које се користе у настави издатих на Катедри:

  • Ковачевић Р., Костић, Т., Андрић С. (1997) Практикум из опште физиологије животиња. Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет.
  • Теодоровић И., Каишаревић С. (2015) Екотоксикологија. Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију. ИСБН 978-86-7031-145-9

У оквиру Катедре за физиологију животиња научна делатност се изводи у четири лабораторије:

Лабораторије:

Лабораторија за репродуктивну ендокринологију и сигнализацију (LaRES)

ЛАБОРАТОРИЈА ЗА РЕПРОДУКТИВНУ ЕНДОКРИНОЛОГИЈУ И СИГНАЛИЗАЦИЈУ (LaRES) истражује молекуларне догађаје и сигналне путеве укључене у регулацију функције, пре свега ћелија репродуктивне осовине, али и других ћелија организма са поремећеном хомеостазом тестостерона или других хормона. Циљ истраживања је откривање механизама који су основа инфертилности, пострауматског стрес синдрома (PTSD), инсулинске резистенције, полицистичног оваријалног синдрома (PCOS), метаболичког синдрома. Проблем истраживања се сагледава на свим нивоима функционалне организације (организам, органи, ткива, ћелије, органеле, молекули). Користе се in vivo модели који симулирају ситуације/искуства клиничке праксе, те резултати имају значајан транслациони аспект.

Лабораторија за хронобиологију и старење (ChronAge)

ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ХРОНОБИОЛОГИЈУ И СТАРЕЊЕ (ChronAge) истражује циркадијалну и хомеостатску регулацију репродукције и физиолошких процеса зависних од репродуктивних хормона. Циљ истраживања је разумевање темпоралне организације процеса који регулишу продукцију репродуктивних хормона током одрастања као и старења јединке.

Лабораторија за ендокрине ометаче и сигнализацију (ENDOS)

Истраживачки интерес ЛАБОРАТОРИЈЕ ЗА ЕНДОКРИНЕ ОМЕТАЧЕ И СИГНАЛИЗАЦИЈУ (ENDOS) усмерен је ка одређивању физиолошких одговора хуманих оваријалних гранулоза ћелија и сперматозоида након излагања ендокриним ометачима и дефинисању молекуларних механизама који доводе до промена у репродуктивним параметрима. Истраживања обухватају и праћење како излагање ендокриним ометачима током ембрионалног развића утиче на развој ембриона и функционалних поремећаја код адулта, уз праћење епигенетских и хистолошких промена, као и идентификацију промена у биолошким одговорима и сигналним путевима код различитих ћелијских линија након излагања ендокриним ометачима.

Лабораторија за екофизиологију и екотоксикологију (LECOTOX)

Истраживачки интерес ЛАБОРАТОРИЈЕ ЗА ЕКОФИЗИОЛОГИЈУ И ЕКОТОКСИКОЛОГИЈУ (LECOTOX) је усмерен ка испитивању биолошких ефеката ксенобиотика и њихових смеша на различитим нивоима биолошке организације применом биомаркера, биоанализа и тестова токсичности. Истраживања обухватају in vitro, in vivo и in situ истраживања на различитим модел-системима – већем броју различитих ћелијских култура и акватичним организмима.

Међународна сарадња:

  • Dr Maria Dufau, Section on Molecular Endocrinology, Program in Developmental Endocrinology and Genetics, National Institute of Child Health and Human Development, National Institutes of Health (Bethesda, USA)
  • Prof. Dr Serge Nef, Faculty of Medicine at University of Geneva (Geneva, Switzerland)
  • Prof. Dr Urs Albrecht, Department of Biology, University of Fribourg (Fribourg, Switzerland)
  • Prof. Dr Mojca Narat, Biotechnical Faculty at University of Ljubljana (Ljubljana, Slovenia)
  • Prof. Dr Simon Horvat, Biotechnical Faculty at University of Ljubljana (Ljubljana, Slovenia)
  • Prof. Dr Damjana Rozman, Institute of Biochemistry, Faculty of Medicine at University of Ljubljana (Ljubljana, Slovenia)
  • Dr Hana Zemkova, Chief of the Laboratory of Cellular and Molecular Neuroendocrinology, Institute of Physiology Academy of Sciences of the Czech Republic (Prague, Czech Republic)
  • Prof. Dr Gregor Majdic, Veterinary Faculty (University of Ljubljana) and Medical Faculty (University of Maribor) (Slovenia)
  • Swiss Federal Institute of Aquatic Science and Technology, Switzerland
  • Jagiellonian University, Department of Physiology and Toxicology of Reproduction, Kraków, Poland
  • University of Sofia, Faculty of Biology, Bulgaria
  • Aarchus University, Department of Biomedicine, Denmark
  • Dr Werner Brack, Department for Effect-Directed Analyses, UFZ-Helmholtz Centre for Environmental Research, Leipzig, Germany
  • Department for Ecosystem Analyses, Institute for Environmental Research, RWTH Aachen University, Germany

Сарадња са институцијама у земљи:

  • Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука
  • Универзитет у Београду, Факултет ветеринарске медицине
  • Бројне колеге са Универзитета у Новом Саду

Поред научно-истраживачког рада, чланови Катедре се баве пружањем услуга на захтев корисника. Конкретно лабораторија LECOTOX организује обуке за извођење тестова токсичности према регулаторним захтевима за заинтересоване надлежне институције.

Међународни пројекти

Текући пројекти:
  • „European Research Network on Signal Transduction“, COST CA18133, 2019.–2022., руководилац са Helmholtz Institute, Berlin, Germany, учесници чланови LaRES и ChronAge.
  • „MouseAGE – Development of a European network for preclinical testing of interventions in mouse models of age and age-related diseases“. COST BM1402, 2016.-2020., руководилац са University of Sheffield, Sheffield, UK, учесници чланови ChronAge и LaRES.
  • „MitoEAGLE – Mitochondrial mapping: Evolution – Age – Gender – Lifestyle – Environment“. COST CA15203, 2016.-2020., руководилац са Medical University of Innsbruck, Innsbruck, Austria, учесници чланови LaRES и ChronAge.
Претходни пројекти:
  • „The CNG channels in Leydig cell – identification, characterization and functional coupling to testosterone production“. SANU and Academy of Sciences of the Czech Republic, 2014.-2018., руководилац из Србије проф. др Силвана Андрић, учесници чланови LaRES и ChronAge.
  • „Long-term effects of stress on development of male sexual behavior and steroidogenesis and mitochondrial signalosome in testis“. Bilаteral project with Slovenia, 2016.-2017., руководилац из Србије проф. др Силвана Андрић, учесници чланови LaRES и ChronAge.
  • „Responsiveness of Mitogen-Activated Protein-Kinase signaling on chemicals exposure of human and fish cells“, Swiss National Science Foundation SCOPES, 2014.-2017., руководилац из Србије доц. др Небојша Андрић, учесници чланови ENDOS и LECOTOX.
  • „Environmental signaling and ovarian diseases susceptibility“, PCIG11-GA-2012-321745; EcoSignal, EU FP7, MC-CIG, 2012.-2016., руководилац доц. др Небојша Андрић, учесници чланови ENDOS лабораторије.
  • „Solutions for present and future emerging pollutants in land and water resources management (SOLUTIONS)“, European Commission, FP 7 Collaborative Project, 2013.-2018., руководилац из Србије проф. др Ивана Теодоровић, учесници чланови LECOTOX.

Пројекти који су финансирани од стране Министарства Републике Србије

Текући пројекти:
  • „Молекуларни механизми и сигнални путеви укључени у регулацију стероидогенезе и адаптацију Leydig-ових ћелија на поремећену хомеостазу“, 2011.-данас, руководилац проф. др Татјана Костић, учесници чланови LaRES и ChronAge.
  • „Ксенобиотици са хормонском активношћу: репродуктивни, метаболички, развојни одговори и механизам дејства код одабраних модел организама и ћелијских линија“, 2011.-данас, учесници чланови ENDOS и LECOTOX.
  • „Утицај воденог матрикса и физичко хемијских особина релевантних органских ксенобиотика на екотоксичност и понашање у одабраним процесима пречишћавања воде“, 2011.-данас, учесници чланови LECOTOX.

Пројекти реализовани у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за науку и технолошки развој АП Војводине

Претходни пројекти:
  • „Да ли су репродуктивни хормони карика која повезује стрес, метаболички синдром и старење“, (2016.-2019.), руководилац проф. др Силвана Андрић, учесници чланови LaRES и ChronAge.
  • „Успоравање развоја хипогонадизма у старењу: ефекат cGMP-зависних механизама“, (2016.-2017.), руководилац проф. др Татјана Костић, учесници чланови ChronAge и LaRES.
  • „Ендокрини ометачи и репродуктивно здравље: ефекти и механизми деловања на хуманим гранулоза ћелијама и сперматозоидима“, (2016.-2019.), руководилац др Кристина Погрмић-Мајкић, учесници чланови ENDOS.

Иако традиција образовне и научне делатности из области физиологија животиња на данашњем Департману за биологију и екологију датира још од 1965. године, Катедра за физиологију животиња основана је као самостална организациона јединица јануара 2015. године. За руководиоца Катедре изабрана је проф. др Татјана Костић, која ту функцију успешно обавља и данас. Професори који су провели свој радни век као чланови Катедре и у изузетној мери допринели њеном развоју су проф. др Ирина Симоновић, проф. др Десанка Марић и проф. emeritus др Радмила Ковачевић.