Катедра за хидробиологију и заштиту животне средине је најмлађа катедра на Департману за биологију и екологију, ПМФ-а, Универзитета у Новом Саду основана 2017. године. Окупља наставнике, сараднике и истраживаче у научном звању који обављају наставно-научни рад из области Хидробиологије, Заштите природе, Конзервационе биологије и Заштите животне средине. Катедра реализује практичну и теоријску наставу из преко 20 обавезних и изборних предмета, на свим студијским програмима, основних, мастер и докторских студија биологије и екологије, и интегрисаних академских студија професора биологије. У оквиру Катедре за хидробиологију и заштиту животне средине научна делатност се изводи у три лабораторије: Лабораторија за истраживање и заштиту биодиверзитета, Лабораторија за хидробиологију и Лабораторија за палеоеколошку реконструкцију – ЛАПЕР. Чланови катедре имају сарадњу са другим институцијама у земљи и иностранству са којима учествују у многим међународним и националним пројектима.
На Катедри за хидробиологију и заштиту животне средине одвија се настава на следећим смеровима:
МАС биологије – модули Микробиологија и Зоологија
МАС екологије – модули Хидробиологија, Заштита природе и одрживи развој
Списак уџбеника:
- Свирчев З. (2005): Микроалге и цијанобактерије у биотехнологији. Департман за биологију, ПМФ, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад. (М42)
- Вујић, А. (2006): Заштита животне средине. ПМФ, Нови Сад
- Вујић, А. (2007): Заштита природе. ПМФ, Нови Сад, скрипта
- Вујић, А. (2007): Основи конзервационе биологије II. Природно-математички факултет, Нови Сад.
- Седмак Б., Свирчев З. (2011): Цијанобактерије и њихови токсини – еколошки и токсиколошки ризици и цветање цијанобактерија у Србији. Висока школа за варствоокоља, Велење. (М12)
- Примак, Р., Милић, Д., Раденковић, С., Обрехт, Д., Бјелић-Чабрило, О., Вујић, А. (2014): Увод у конзервациону биологију. Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду
Списак монографија:
- Иванц, А., Миљановић, Б. (уредници) (2003): Хидроакумулације мултидисциплинарни приступ одрживом развоју, Природно- математички факултет Нови Сад, Министарство за заштиту природних богатстава и животне средине, Завод за заштиту здравља „Тимок“ Зајечар; ЈВП „Србија воде“; ЈВП „Воде Војводине“, Нови Сад.
- Миљановић Б., Јурца Т. (2009): Фауна дна као показатељ квалитета воде реке Тисе. Из: Тисарење (Милан Кнежев, уредник) Удружење за заштиту Тисе и развој наутичког туризма-Градиште-Нови Бечеј, Међуопштинска комисија за праћење стања реке Тисе, Тиски цвет, Нови Бечеј.
- Мiljanović, B., Đukić, N., Jurca, T. (2009): Diversity оf oligochaeta communities in aquatic ecosystems of Fruška Gora national park; 27-54, editor dr Smiljka Šimić . Invertebrates (invertebrata) of the Frauška gora Montain. Matica Srpska, Novi Sad. (M44)
- Svirčev Z., Marković S., Krstić S., Plavša J. (2009): Surface Freshwater Quality State in Vojvodina and Proposal for the WFD Monitoring System based on Some Biological Elements. Faculty of Natural Sciences, University of Novi Sad, Novi Sad. (M42)
- Svirčev Z., Baltić V. (2009): Serbian guideline for cyanobacterial blooms. Environmental and health risks. Departman za biologiju i ekologiju, PMF i Medicinski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad. (M42)
- Paunović, M., Csanyi, B., Simić, V., Đikanović, V., Petrović, A., Miljanović, B., Atanаcković, A. (2010): Community strukture of the aquatic macroinvertebrates of the Danube River and its main tributaries in Serbia; 183-206, edited by: Predrag Simonović, Vladica Simić, Snežana Simić and Momir Paunović. The Danube in Serbia (the results of national program of the second joint danube suvey 2007), Beograd. (M44)
- Миљановић, Б., Јурца, Т., Симеуновић, Ј., Погрмић, С., Шипош, Ш. Панков, Н., Дулић, Т. (2013): Откривање нашег заборављеног културног и природног наслеђа у Мађарско-Српско пограничном региону, Хидробиолошко истраживање СРП Слано Копово, 82-83, Нови Бечеј.
- Svirčev Z., Drobac D., Tokodi N., Đenić D., Simeunović J., Hiskia A., Kaloudis T., Mijović B., Šušak S., Protić M., Vidović M., Onjia A., Nybom S., Važić T., Palanački Malešević T., Dulić T., Pantelić D., Vukašinović M., Meriluoto J. (2016): Lessons from the Užice case: how to complement analytical data. In: Handbook of Cyanobacterial Monitoring and Cyanotoxin Analysis (J. Meriluoto, L. Spoof & G.A. Codd, Eds.), Chichester: Wiley, pp. 298-308. (M13)
- Codd G.A., Testai E., Funari E., Svirčev Z. (2017): Cyanobacteria, Cyanotoxins and Human Health. In Handbook: Water Treatment for Purification from Cyanobacteria and Cyanotoxins (A. Hiskia, D. Dionysiou, M. Antoniou, T. Kaloudis, T. Triantis, Eds.), Chichester: Wiley, pp. Chapter 2. (M13)
У оквиру Катедре хидробиологију и заштиту животне средине научна делатност се изводи у више лабораторија:
Лабораторије:
Лабораторија за хидробиологију
Хидробиолошка истраживања имају традицију дугу преко 40 година. Ова истраживања окупљају мултидисциплинарни тим, чији је истраживачки интерес усмерен на: процену квалитета воде слатководних екосистема; утицај последица убрзане еутрофизације и потенцијално токсичног цветања цијанобактерија на живи свет; процену биодиверзитета; пружање услуга у области аквакултуре; и заштиту и ревитализацију водених екосистема. Чланови лабораторије имају активну сарадњу са истакнутим институцијама у свету са којима сарађују кроз реализацију међународних пројеката, одржавање предавања по позиву и размену искустава истраживача кроз студијске боравке. На такмичењу Светске банке 2009. године у Вашингтону идеја развијена у Лабораторији за хидробиологију под руководством проф. др Зорице Свирчев освојила је прву награду.
Лабораторија за истраживање и заштиту биодиверзитета
Научно-истраживачки рад се одвија првенствено кроз Центар за очување биодиверзитета Балканског полуострва – ЦББЦ, са акцентом на таксономска истраживања која у последњој деценији развијају интегративни приступ, геометријско-морфометријске, генетичке методе као и еколошка истраживања, моделовање диверзитета и дистрибуције одабраних група организама и мониторингу појединих група индикаторских организама у еко-системима Србије, укључујући заштићена природна добра. Посебна пажња се поклања истраживању заштићених и строго заштићених врста.
Лабораторија за палеоеколошку реконструкцију – ЛАПЕР
Лабораторија за палеоеколошку реконструкцију (ЛАПЕР) основана је почетком 2009. године. Оснивачи и сарадници Лабораторије за палеоеколошку реконструкцију су окупљени око заједничке идеје о анализи већег броја биолошких и биохемијских показатеља, као биомаркера у реконструкцији животне средине и климатских услова у прошлости. У 2013. години чланови ЛАПЕР-а (Свирчев и сар., 2013) поставили су нову хипотезу о настанку леса у чијем доказивању учествују и колеге из седам иностраних лабораторија.
Међународна сарадња:
- Finnish Museum of Natural History, University of Helsinki, Хелсинки, Финска
- University of Alicante Institute for Biodiversity (CIBIO), Аликанте, Шпанија
- University of the Aegean, Митилини, Лезбос, Грчка
- Süleyman Demirel University, Испарта, Турска
- Ege University, İzmir, Измир, Турска
- BioFlyTech, Аликанте, Шпанија
- AgriProtein, Cape Town, Јужна Африка
- Институт за воде из Бијељине, Република Српска
- Водовод “Бања Лука”, Република Српска
- Медицински факултет, Фоча, Република Српска
- Институт за биологију мора, Котор, Црна Гора
- Институт за сточарство “Кирил и Методије” из Скопља, Република Македонија
- Faculty of Science and Engineering, Abo Akademi University, Турку, Финска
- Biological and Environmental Sciences, University of Stirling, Стирлинг, Велика Британија
- College of Life Sciences, University of Dundee, Данди, Велика Британија
- Department of Biological Sciences, Florida International University, Мајами, САД
- Szent Istvan University, Геделе, Мађарска
- Water Quality Control, Athens Supply and Sewerage Company, Атина, Грчка
- National Center for Scientific Research “DEMOCRITOS”, Грчка
- Masarykova univerzita, Брно, Чешка
- Jagiellonian University, Краков, Пољска
Сарадња са институцијама у земљи:
- Институт БиоСенс (Истраживачко-развојни институт за информационе технологије биосистема), Универзитет у Новом Саду, Нови Сад
- Институт за низијско шумарство и заштиту животне средине, Универзитет у НовомСаду, Нови Сад
- Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду, Београд
- Шумарски факултет, Универзитет у Београду, Београд
- Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Београд
- Институт “Јарослав Черни”, Београд
- Институт за биологију и екологију, Крагујевац
- Центар за екологију и техноекономику, Институт за хемију, технологију и металургију, Универзитет у Београду
- Институт за онкологију Војводине, Сремска Каменица
- Клинички центар Војводине, Нови Сад
- Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад
- ЈВП “Воде војводине”, Нови Сад
- Пољопривредни факултет, Београд
- Институт за јавно здравље, Ужице
- Водоводи у Лесковцу, Алексинцу, Соко Бањи, Крушевцу, Ужицу, Зајечару, Темерину
- Риболовачки савез Војводине и многа друга удружења спортских риболоваца
- Рибњаци “Ечка”, ЈП “Комуналац” из Бечеја, д.о.о., “Капетански Рит”, Мужља, ДТД “Рибарство” из Бачког Јарка и др.
- ЈВП “Војводина шуме”, ЈП “Национални парк Фрушка Гора”, УСР “Делиблато” из Делиблата, ЈП СРЦ “Тиквара” из Бачке Паланке, ЈП “Белоцрквански комуналац” из Беле Цркве, ЈП “Палић Лудаш” са Палића, “Туристичка организација општине Рума” која газдује заштићеним стаништем “Трсковача”
- Невладине организације: Покрет горана Војводине
Чланови Катедре за хидробиологију и заштиту животне средине су учествовали у реализацији 9 националних и међународних научних пројеката.
Поред научно-истраживачког рада, чланови Катедре се баве пружањем услуга из области газдовања и одрживог управљања отвореним водама, рибарства, мониторинга квалитета површинских вода и процене еколошког статуса површинских вода.
Међународни пројекти
Пројекти који су финансирани од стране Министарстaва или Фонда за науку Републике Србије
Пројекти реализовани у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за науку и технолошки развој АП Војводине
Катедра за хидробиологију и заштиту животне средине основана је 2017. године, у циљу ефикасније акредитације студијских програма и организовања курсева из области хидробиологије, заштите животне средине и заштите природе. Катедру чине два редовна професора, два ванредна професора, два доцента, седам научних сарадника, пет истраживача сарадника и два истраживача приправника.
У оквиру Катедре је ангажовани су још и сарадници у научним звањима и студенти докторских студија запослених на пројектима Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Сви сарадници на Катедри имају високо профилисано место у тимовима лабораторија.