Трг Доситеја Обрадовића 2, 21000 Нови Сад 021/458-988 021/450-620

Катедра за хидробиологију и заштиту животне средине

О КатедриЧлановиСарадници у лабораторијамаНаставаНаучна делатностОдабрани пројектиИз историје Катедре

Катедра за хидробиологију и заштиту животне средине је најмлађа катедра на Департману за биологију и екологију, ПМФ-а, Универзитета у Новом Саду основана 2017. године. Окупља наставнике, сараднике и истраживаче у научном звању који обављају наставно-научни рад из области Хидробиологије, Заштите природе, Конзервационе биологије и Заштите животне средине. Катедра реализује практичну и теоријску наставу из преко 20 обавезних и изборних предмета, на свим студијским програмима, основних, мастер и докторских студија биологије и екологије, и интегрисаних академских студија професора биологије. У оквиру Катедре за хидробиологију и заштиту животне средине научна делатност се изводи у три лабораторије: Лабораторија за истраживање и заштиту биодиверзитета, Лабораторија за хидробиологију и Лабораторија за палеоеколошку реконструкцију – ЛАПЕР. Чланови катедре имају сарадњу са другим институцијама у земљи и иностранству са којима учествују у многим међународним и националним пројектима.

Photo of Др Анте Вујић
Др Анте Вујић редовни професор шеф Катедре
021/485-2669 064/28-30-317 Work Fax 021/450-620
Photo of Др Зорица Свирчев
Др Зорица Свирчев редовни професор
021/485-2688 Work Fax 021/450-620
Photo of Др Дубравка Милић
Др Дубравка Милић ванредни професор
021/485-2669
Photo of Др Бранко Миљановић
Др Бранко Миљановић ванредни професор
021/485-2686 064/131-2131 Work Fax 021/450-620
Photo of Др Тамара Јурца
Др Тамара Јурца доцент
Photo of Дипл. биол. Димитрије Радишић
Дипл. биол. Димитрије Радишић асистент
Photo of Др Дамјана Дробац Бацковић
Др Дамјана Дробац Бацковић научни сарадник
Photo of Др Злата Марков Ристић
Др Злата Марков Ристић научни сарадник
Photo of Др Снежана Попов
Др Снежана Попов научни сарадник
Photo of Др Нада Токоди
Др Нада Токоди научни сарадник
Photo of Александар Бајић
Александар Бајић истраживач сарадник
Photo of Тамара Важић
Тамара Важић истраживач сарадник
060/747-77-79
Photo of Др Ана Грковић
Др Ана Грковић истраживач сарадник
Photo of Др Дијана Лалић (рођ. Пантелић)
Др Дијана Лалић (рођ. Пантелић) истраживач сарадник
Photo of Др Лаура Ликов
Др Лаура Ликов истраживач сарадник
021/485-2669
Photo of Др Соња Мудри-Стојнић
Др Соња Мудри-Стојнић истраживач сарадник
Photo of Маст. екол. Тамара Паланачки Малешевић
Маст. екол. Тамара Паланачки Малешевић истраживач сарадник
Photo of Маст. екол. Соња Трифунов
Маст. екол. Соња Трифунов истраживач сарадник
Photo of Маст. биол. Маја Арок
Маст. биол. Маја Арок истраживач приправник
Photo of Маст. екол. Леа Велаја
Маст. екол. Леа Велаја истраживач приправник
Photo of Маст. екол. Марина Јанковић
Маст. екол. Марина Јанковић истраживач приправник
Photo of Маст. биол. Тамара Тот
Маст. биол. Тамара Тот истраживач приправник
Photo of Соња Погрмић
Соња Погрмић

На Катедри за хидробиологију и заштиту животне средине одвија се настава на следећим смеровима:

ОАС биологије – модул Биолог

ОАС екологије

ИАС професор биологије

МАС биологије – модул Микробиологија

МАС екологије – модули Хидробиологија, Заштита природе и одрживи развој

Докторске студије биологије

Докторске студије екологије

На ОАС настава је реализована на следећим предметима:
  • Заштита животне средине
  • Заштићени делови природе
  • Трендови у заштити животне средине
  • Угрожене врсте животиња
  • Теренска настава IV
  • Биотехнологија
  • Алгологија
  • Механизми еколошких адаптација
  • Хидробиологија
  • Примењена хидробиологија
  • Основе конзервационе биологије
У оквиру ИАС одвија се настава на предмету:
  • Основи хидробиологије са практикумом
У оквиру МАС настава се реализује на следећим предметима:
  • Конзервација и рестаурација екосистема
  • Конзервација животиња
  • Специјална биогеографија
  • Моделовање дистрибуције врста
  • Фауна слатководних бескичмењака
  • Екоремедијација вода
  • Токсичне, инфективне и инвазивне алге
  • Биотехнологија микроорганизама
  • Егзобиологија
  • Методе истраживања у хидробиологији
  • Ихтиологија и газдовање отвореним водама
На докторским академским студијама настава се реализује на следећим предметима:
  • Конзервација животиња
  • Диверзитет фауне кичмењака Србије – угроженост и заштита
  • Управљање заштићеним подручјима и менаџмент екосистема
  • Макроинвертебрате у мониторингу водених екосистема
  • Анализа података у хидробиологији
  • Биотехнолошка примена микроорганизама
  • Токсини микроорганизама

Списак уџбеника и монографија које се користе у настави издатих на Катедри:

  • Свирчев З. (2005): Микроалге и цијанобактерије у биотехнологији. Департман за биологију, ПМФ, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад. (М42)
  • Седмак Б., Свирчев З. (2011): Цијанобактерије и њихови токсини – еколошки и токсиколошки ризици и цветање цијанобактерија у Србији. Висока школа за варствоокоља, Велење. (М12)
  • Примак, Р., Милић, Д., Раденковић, С., Обрехт, Д., Бјелић-Чабрило, О., Вујић, А. (2014): Увод у конзервациону биологију. Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду
  • Иванц, А., Миљановић, Б. (уредници) (2003): Хидроакумулације мултидисциплинарни приступ одрживом развоју, Природно- математички факултет Нови Сад, Министарство за заштиту природних богатстава и животне средине, Завод за заштиту здравља „Тимок“ Зајечар; ЈВП „Србија воде“; ЈВП „Воде Војводине“, Нови Сад.
  • Миљановић Б., Јурца Т. (2009): Фауна дна као показатељ квалитета воде реке Тисе. Из: Тисарење (Милан Кнежев, уредник) Удружење за заштиту Тисе и развој наутичког туризма-Градиште-Нови Бечеј, Међуопштинска комисија за праћење стања реке Тисе, Тиски цвет, Нови Бечеј.
  • Мiljanović, B., Đukić, N., Jurca, T. (2009): Diversity оf oligochaeta communities in aquatic ecosystems of Fruška Gora national park; 27-54, editor dr Smiljka Šimić . Invertebrates (invertebrata) of the Frauška gora Montain. Matica Srpska, Novi Sad. (M44)
  • Svirčev Z., Marković S., Krstić S., Plavša J. (2009): Surface Freshwater Quality State in Vojvodina and Proposal for the WFD Monitoring System based on Some Biological Elements. Faculty of Natural Sciences, University of Novi Sad, Novi Sad. (M42)
  • Svirčev Z., Baltić V. (2009): Serbian guideline for cyanobacterial blooms. Environmental and health risks. Departman za biologiju i ekologiju, PMF i Medicinski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad. (M42)
  • Paunović, M., Csanyi, B., Simić, V., Đikanović, V., Petrović, A., Miljanović, B., Atanаcković, A. (2010): Community strukture of the aquatic macroinvertebrates of the Danube River and its main tributaries in Serbia; 183-206, edited by: Predrag Simonović, Vladica Simić, Snežana Simić and Momir Paunović. The Danube in Serbia (the results of national program of the second joint danube suvey 2007), Beograd. (M44)
  • Миљановић, Б., Јурца, Т., Симеуновић, Ј., Погрмић, С., Шипош, Ш. Панков, Н., Дулић, Т. (2013): Откривање нашег заборављеног културног и природног наслеђа у Мађарско-Српско пограничном региону, Хидробиолошко истраживање СРП Слано Копово, 82-83, Нови Бечеј.
  • Svirčev Z., Drobac D., Tokodi N., Đenić D., Simeunović J., Hiskia A., Kaloudis T., Mijović B., Šušak S., Protić M., Vidović M., Onjia A., Nybom S., Važić T., Palanački Malešević T., Dulić T., Pantelić D., Vukašinović M., Meriluoto J. (2016): Lessons from the Užice case: how to complement analytical data. In: Handbook of Cyanobacterial Monitoring and Cyanotoxin Analysis (J. Meriluoto, L. Spoof & G.A. Codd, Eds.), Chichester: Wiley, pp. 298-308. (M13)
  • Codd G.A., Testai E., Funari E., Svirčev Z. (2017): Cyanobacteria, Cyanotoxins and Human Health. In Handbook: Water Treatment for Purification from Cyanobacteria and Cyanotoxins (A. Hiskia, D. Dionysiou, M. Antoniou, T. Kaloudis, T. Triantis, Eds.), Chichester: Wiley, pp. Chapter 2. (M13)

У оквиру Катедре хидробиологију и заштиту животне средине научна делатност се изводи у више лабораторија:

Лабораторије:

Лабораторија за хидробиологију

Хидробиолошка истраживања имају традицију дугу преко 40 година. Ова истраживања окупљају мултидисциплинарни тим, чији је истраживачки интерес усмерен на: процену квалитета воде слатководних екосистема; утицај последица убрзане еутрофизације и потенцијално токсичног цветања цијанобактерија на живи свет; процену биодиверзитета; пружање услуга у области аквакултуре; и заштиту и ревитализацију водених екосистема. Чланови лабораторије имају активну сарадњу са истакнутим институцијама у свету са којима сарађују кроз реализацију међународних пројеката, одржавање предавања по позиву и размену искустава истраживача кроз студијске боравке. На такмичењу Светске банке 2009. године у Вашингтону идеја развијена у Лабораторији за хидробиологију под руководством проф. др Зорице Свирчев освојила је прву награду.

Лабораторија за истраживање и заштиту биодиверзитета

Научно-истраживачки рад се одвија првенствено кроз Центар за очување биодиверзитета Балканског полуострва – ЦББЦ, са акцентом на таксономска истраживања која у последњој деценији развијају интегративни приступ, геометријско-морфометријске, генетичке методе као и еколошка истраживања, моделовање диверзитета и дистрибуције одабраних група организама и мониторингу појединих група индикаторских организама у еко-системима Србије, укључујући заштићена природна добра. Посебна пажња се поклања истраживању заштићених и строго заштићених врста.

Лабораторија за палеоеколошку реконструкцију – ЛАПЕР

Лабораторија за палеоеколошку реконструкцију (ЛАПЕР) основана је почетком 2009. године. Оснивачи и сарадници Лабораторије за палеоеколошку реконструкцију су окупљени око заједничке идеје о анализи већег броја биолошких и биохемијских показатеља, као биомаркера у реконструкцији животне средине и климатских услова у прошлости. У 2013. години чланови ЛАПЕР-а (Свирчев и сар., 2013) поставили су нову хипотезу о настанку леса у чијем доказивању учествују и колеге из седам иностраних лабораторија.

Глобалне истраживачке мрежe:

  • ILTER мрежа за дугорочни мониторинг екосистема. Природно-математички факултет у Новом Саду је носилац националне LTER мреже Србије (проф. др Анте Вујић је национални координатор).
  • EXPEER мрежа обједињује најважнију истраживачку инфраструктуру на подручју Европе. Заједно са Институтом за низијско шумарство и заштиту животне средине и Факултетом техничких наука у Новом Саду, наша лабораторија је носилац развоја ФОМОН истраживачког сајта који је један од 33 најважнија европска центра за мониторинг и експериментална истраживања екосистема.

Међународни пројекти

Текући пројекти:
  • Еразмус+ мобилност са Cyprus University of Technology, Limasol, Cyprus, EU Erasmus+ mobility, 2018-2021
  • European Red List of Hoverflies (EU and pan-Europe). EC: Service contract for Status assessment of European Hoverflies (Syrphidae) ENV.D.2/SER/2018/0027, 2019.-2021. координатор проф. др Анте Вујић
Претходни пројекти:
  • Еразмус+ мобилност са Åbo Akademi University, Turku, Finland, EU Erasmus+ mobility, 2017-2019, координатор проф. др Зорица Свирчев
  • Insect-plant relationships: insights into biodiversity and new applications (FlyHigh). Horizon2020, Marie Skłodowska-Curie Actions, 2015.-2018. координатор проф. др Анте Вујић

Пројекти који су финансирани од стране Министарства Републике Србије

Текући пројекти:
  • Биосенсинг технологије и глобални системи за континуирана истраживања и интегрисано управљање екосистема – Министарство просвете, науке и технолошког развоја (ИИИ-43002, 2011. – данас) Руководилац пројекта: проф. др Саша Орловић, Институт за низијско шумарство, Нови Сад, учесници са Катедре: проф. др Анте Вујић, проф. др Зорица Свирчев, проф. др Дубравка Милић, доц. др Тамара Јурца, др Злата Марков, научни сарадник
  • Трансформација геопростора Србије: прошлост, савремени проблем и предлози решења – Министарство просвете, науке и технолошког развоја (ОИ 176020, 2011. – данас) Руководилац пројекта: проф. др Слободан Марковић, Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду, учесници са Катедре: проф. др Зорица Свирчев, др Дамјана Дробац, научни сарадник, др Нада Токоди, научни сарадник
  • Конзервациона стратегија за очување заштићених и строго заштићених врста у Србији – осолике муве (Insecta: Diptera: Syrphidae) као модел организми. Број 173002, 2011 – до данас. проф. др Анте Вујић, проф. др Дубравка Милић, Димитрије Радишић, др Злата Марков, научни сарадник
Претходни пројекти:
  • Компаративна студија палеоклиматских промена током различитих временских скала у регион источноазијског монсуна и западних ветрова – Међународна научна сарадња између Републике Србије и Народне Републике Кине (2017.-2019.) Руководилац пројекта: проф. др Слободан Марковић, Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду, учесници са Катедре: проф. др Зорица Свирчев
  • Инвазивне и цветајуће цијанобактерије у Србији и Мађарској, Билатерална сарадња Србија – Мађарска, Руководилац Проф. др Зорица Свирчев (2017.-2019.), учесници са Катедре: проф. др Зорица Свирчев, др Дамјана Дробац, научни сарадник, др Нада Токоди, научни сарадник

Пројекти реализовани у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за науку и технолошки развој АП Војводине

Текући пројекти:
  • Евалуација еколошких мрежа у циљу ефикасније заштите природе у АП Војводини, 2016-2020, учесници: проф. др Анте Вујић, проф. др Дубравка Милић, Димитрије Радишић, др Злата Марков, научни сарадник
Претходни пројекти:
  • Вештачки мрест угрожених рибљих врста стагнантних водених екосистема Војводине у интересу стабилизације популација и очувања генофонда (краткорочни пројекат Секретаријата за науку и технолошки развој, 2012.-2013.) координатор проф. др Бранко Миљановић

Катедра за хидробиологију и заштиту животне средине основана је 2017. године, у циљу ефикасније акредитације студијских програма и организовања курсева из области хидробиологије, заштите животне средине и заштите природе. Катедру чине два редовна професора, два ванредна професора, један доцент, један асистент и три научна сарадника.

У оквиру Катедре је ангажовани су још и сарадници у научним звањима и студенти докторских студија запослених на пројектима Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Сви сарадници на Катедри имају високо профилисано место у тимовима лабораторија.